Sposobnošću govora obdareno je svako dete  tipičnog razvoja bez obzira na pol, boju kože i kulturološke različitosti. Da li će se te sposobnosti  razvijati, kako će se razvijati i u kojoj meri zavisi od niza oklolnsti i uticaja. Poznato je da dete kroz komunikaciju sa okolinom  razvija svoj jezik.

Dete jezik usvaja oponašanjem, vežbanjem, podsticajem, podražavanjem u zavisnosti od svojih fizičkih, psihičkih sposobnosti i potreba. Međutim, usvajanje maternjeg jezika nije samo mehaničko oponašanje govora odraslih,nego je i stvaralački proces. Dete ne uči samo gotove reči i rečenice koje je čulo, već ono takođe uči kako se na isti kalup mogu napraviti  novi iskazi.

Govorno – jezička funkcija je najsloženija psihofiziološka funkcija i za njen razvoj potreban je dug razvojni put. Najpre su to neverbalni oblici komunikacije, a potom usavršavajući neuro -mišićne strukture tokom prve godine života  neverbalni oblici poprimaju oblik govorno –verbalne komunkacije.

Govor i jezik se razvijaju istovremeno, postupno kroz faze koje su međusobno povezane, predhode jedna drugoj, uslovljene su jedna drugom i ne mogu biti preskočene. Jezik jeste važan deo razvoja i utiče na razvoj svih drugih relevantnih kognitivnih sposobnosti.

…Razvoju govorno – jezičkih sposobnosti

Potrebno je znati da razvoj jezika potkrepljuje dve komponente:

• sposobnost da se  govor proizvodi
• sposobnost da se govor razume

Razumevanje uvek predhodi produkciji, što znači da je potrebno da deca najpre razumeju  neku reč, gramatičku konstukciju pre nego počnu da je koriste, jer jezik je  ipak složena i uređena  struktura gde se jedinice nižeg reda kombinuju i formiraju jedinice višeg nivoa.... Nastavak sledi!

…Razvojnim govorno-jezičkim normama

Razvojne faze bilo kog segmenta psihofizioločkog razvoja karakterišu određen sled zakonitosti  na osnovu kojih su utvrđene norme normalnog psihofiziološkog razvoja. Pomoću normativa možemo da pratimo razvoj  govora svake individue u određenom razvojnom stupnju, utvrđujemo nepravilnosti i odstupanja u odnosu na hronološki uzrast.

Govorno – jezička  razvijenost dece procenjuje se na osnovu uzrasta deteta, rečnika deteta, sposobnost deteta da govor razume, fonemskog sluha, artikulacije, gramatičnosti i dužine rečeničnog iskaza, govornog tempa, i prisustva patoloških obrazaca.

Govorno - jezičke norme nam omogućavaju da pravilnije sagledavamo napredovanja u razvojnim postignućima, čiji je redosled uglavnom nepromenljiv, ali ih ne treba shvatiti kao zadatke koje treba ostvarivati na direktan način, niti odstupanje od njih smatrati kao pouzdan znak dečijeg zaostajanja.

...Fazama govorno – jezičkog razvoja

• PRELINGVALNA FAZA

Prva detetova govorna aktivnost određena je proizvodnjom određenog broja glasova. Prvi glasovi koje dete proizvodi se ne uče. Njihova produkcija je spontana, nesvesna i nenamerna. Oni su posledica disanja, zatim mljackanja, sisanja…
Sazrevanjem neuro – mišićnih struktura njihova produkcija se učvršćuje, dobija karakter, dobija nameru i cilj koji prevashodno podrazumeva zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Dakle prelingvalni period obuhvata vreme gukanja i brbljanja.

Gukanje počinje od 0.5. meseca po rođenju  i traje  sve do oko 5. meseca života.
Brbaljanje počinje od oko 5. meseca života i traje do oko  10.-11. meseca po rođenju.

• LINGVALNA FAZA ILI FAZA PROGOVARANJA

je individualna karakteristika i počinje negde oko prve godine života, kada dete počinje spontano da koristi prve smislene reči sa značenjem. Možemo reći da je ovaj perod jedno nevešto spoticanje o glasove i njihov razmeštaj u rečima. Reč je vezana za pojam. Kako dete raste tako se povećava i njegovo životno iskustvo podstaknuto radoznalošću za svet oko njega a samim tim i za reči. Njegova produkcija  je bogatija, sigurnija, temeljnija, vokabular  postaje bogatiji, rečenica  postaje duža, funkcionalnija, smislenija…

Period naglog bogaćenja rečnika počinje kada dete napuni 18 meseci. Tada se povećava fond reči u vokabularu i dešava se njihovo smisleno povezivanje u rečenicu. U ovom periodu dete razume jednostavne  verbalne naloge. Dalje se govor sa hronološkim uzrastom usložnjava i poprima karakteristike odraslog.

...O artikulaciji glasova

Artikulacija glasova znači izgovor, tj. stvarnje i pravilno izgovaranje glasova nekog jezika. Artikulacioni procesi takođe imaju dinamičnost. Razvoj izgovornih glasova  takođe ima svoje  uzrastne norme. Veći broj dece je pri polasku u školu sposobno da pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika, i ako je u pojedinim razvojnim periodima dozvoljeno da se glasovi fiziološki omituju, supstituišu ili distorzuju treba napomenuti da pojedini glasovi ili grupe dostižu očekivani stepen zrelosti na tačno utrvđenom uzastu.

Ukoliko se odstupanje u izgovoru produži  izvan uzrastnih granica tolerancije, tada govorima o patološkoj artikulaciji.