Pošaljite nam svoju zanimljivu priču ili iskustvo, objavićemo na našoj stranici kao pouku drugim roditeljima...

Izdvojili smo za Vas

Razvojna disfazija

Razvojna disfazija je specifični govorno – jezički poremećaj u kome su verbalne komunikativne sposobnosti deteta, ekspresivne i/ili receptivne, ispod očekivanog za njegov mentalni uzrast, i to u situacijama kada je socijalni razvoj deteta relativno normalan, kada je očuvan sluh, bez prisustva mentalne retardacije, autizma ili drugih poremećaja.

Razvojna disfazija ekspresivnog tipa je specifični razvojni poremećaj u kome su sposobnosti deteta za govornu produkciju znatno ispod očekivanog za uzrast. Sposobnosti da se govor razume je uglavnom očuvana.

Razvojna disfazija recepivnog tipa je specifičan poremećaj verbalne komunikacije koji se manifestuje kroz nesposobnost da se govor razume u odnosu na hronološki uzrast.

Neke od manifestacija razvojne disfazije su:

• odsustvo pojedinih reči do druge godine života
• nesposobnost formiranja dvočlanog ili tročlanog verbalnog iskaza do treće godine
• ograničen ili usporen razvoj rečnika, mali broj reči u aktivnom rečniku u odnosu nauzrast
• kratke i nezrele rečeničke formulacije
• pogrešna upotreba ili ne korišćenje predloga, zamenica, članova, padeža, vremena, agramatizam
• tečkoće u redosledu pri prepričavanju proših događaja
• smetnje u artikulaciji
• preterana upotreba neverbalnih obrazaca komunikacije u cilju kompenzovanja verbanog nedostatka (gest, osmeh,mimika..)
• dete ne reaguje na poziv imenom do prvog rođendana
• nije u mogućnosti da (na uzrastu od oko 18 meseci) identifikuje/imenuje bar nekoliko predmeta ili prostih radnji
• dete ne razume i ne izvršava jednostavne verbalne naloge u drugoj godini
• moguće su promene i poremećaj u ponašanju
• slaba pažnja,kratka verblna memorija
• izolovanost od vršnjaka
• preterana osetljivost
• moguća kašnjenja usocijalnom razvoju
• prolongirana eholaličnost
• oskudna intersovanja

Artikulacione smetnje - Šta je dislalija?

Dislalija je artikulacioni poremećaj koji se manifestuje kroz nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova.

Možete posumnjati da dete ima dislaliju ako:

• ne izgovara neke glasove (omisija)
• zamenjuje nerazvijeni glas glasom koji već postoji (npr. umesto R izgovara J -supstitucija)
• glas se prepoznaje, ali manje ili više odstupa od normalnog kvaliteta glasa (distorzija).

Disleksija - Da li je to prepreka ili prilika?

Čitanje i pisanje nisu laka stvar. Da bi dete ovladalo tehnikom čitanja i pisanja mora da postoji sklad između vizuelnih, auditivnih, govornih, semantičkih i jezičko misaonih procesa. Disleksija je specifična smetnja u učenju koja se ogleda kroz teškoće u razvoju i sticanju sposobnosti čitanja, uz očuvane intelektualne kapacitete, očuvan vid i sluh, uz adekvatnu obuku,motivaciju, postojanje drugih povoljnih psiholoških i socijalnih uslova. Dakle, to nije izgovor ili opravdanje za loš uspeh u školi, niti je rezultat loše edukacije, već stvaran problem koji otežava postizanje uspeha bez obzira u kojoj životnoj dobi se nalazi osoba sa disleksijom i iz kog govornog područja dolazi.

Deca nisu lenja, niti su bezobrazana, samo su disleksična. Za disleksično dete posmatrano kroz prizmu različitih simptoma, možemo da kažemo da je psihološki, sociološki i kulturološki fenomen, i ako ima disleksiju ono je otvoreno za neke druge mogućnosti. Imajmo u vidu činjenicu da su mnoge poznate ličnosti sa disleksijom kroz istoriju imali priliku i da je menjaju. Ne zaboravimo da disleksična deca mogu biti izuzetno talentovana i ne moraju biti sputana samo zato što imaju disleksiju. Naime , svoj talenat mogu da ispolje u oblasti glume, mogu biti pisci, slikari, uspešni političari, sportisti, inžinjeri, naučnici…

U prilog tome navešćemo velikane svoga vremena: Agata Kristi, Hans Kristijan Andersen, Ernest Hemingvej, Stiven Spilberg, Volt Dizni, Muhamed Ali, Vinston Čerčil, Galileo Galilej, Albert Anštajn, Isak Njutn, Leonardo da Vinči, Pablo Pikaso…

Deca sa disleksičnim smetnjama često:

• nisu u mogućnosti da izvrše glasovnu analizu i sintezu reči
• imaju teškoće u povezivanju slovo - glas
• teško pamte oblik slova
• otežano razlikuju foneme koje su slične po zvučnosti, pa dolazi do konfuzije kada su u pitanju glasovi p, b, t, d, k, g, h, a-o, o-u, e-i
• ne razlikuju akcentovane reči, pogrešno akcentuju reči prilikom čitanja
• izostavljaju ili dodaju poslednji glas ili slog prilikom čitanja
• ostavljaju utisak lošeg čitanja tj čitača
• ne razume ili pogrešno shvati pročitan tekst
• pamti malo od onoga što pročita
• spelovanje dužih, nepoznatih reči je uglavnom otežano
• teško povezuje slova u kontinuirani niz
• isprekidano čita višesložne reči
• zamenjuje pojedine reči nekim drugim rečima
• ne poštuje ortografska pravila (tačku, zarez)
• čita isprekidano, monotono, jednolično……
• preskače redove prilikom čitanja
• izbegavaju i opiru se čitanju, to ih umara

Disgrafija

…je specifična smetnja koja kompromituje sposobnost u usvajanju veštine pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, očuvanog vida, sluha, adekvatne edukacije i drugih psiholoških, socijalnih uslova. Zato disgrafija može biti uzrok niskih postignuća u školi, nedovršavanja domaćih zadataka, izbegavanja pismenih kontrolnih vežbi itd.
Tamo gde je prisutna disleksija, tu jei disgrafija.

Disgrafične smetnje ispoljavaju se kroz:

• nečitak, ružan rukopis sa nepravilnim, nepotpunim formama slova
• ulomljene redove
• neujednačena slova koja se ne nadovezuju se jedna na drugo, nekada su “atrofična”
• često mešanje štampanih i pisanih slova u pisanju, mešanju velikih i malih slova
• česta su tzv ”žvrljanja” pri pisanju, odaje se utisak neurednog pisanja
• izostavljanje ili umetanje slova, sloga
• izvrtanje redosleda slova u rečima
• dete može da piše kao u “ogledalu”
• loše postavljen tekst u prostoru
• pisanje dve ili više reči zejedno
• prave greške pri pisanju brojeva i ispoljavaju smetnje u matematici
• ne poštovanja znakova interpunkcije
• agramatičnost i konfuznost u sadržaju teksta pri pisanju slobodnog sastava,što utiče na pravopisnu i sadržajnu stranu
• rečenice su nerazumljive

Kako i šta dalje

Disleksiju i disgrafiju detektuje logoped, nakon detaljne procene. Tamo gde je prisutna disleksija, tu je i disgrafija.
Zbog specigfičnosti u ispoljavanju dijagnozu disleksije ne bi trebalo ozvaničitii ne pre devete godine. Međutim neki pokazatelji disleksičnih i disgrafičnih smetnji mogu se ispoljiti i u predškolskom periodu. Ne postoji lek za disleksiju ni za disgrafiju, jer oba ova entiteta nisu bolest. Međutim postoje terapijski programi čijom se metodologijom može razviti strategija za uspešno savladavanje školskih veština. One mogu pomoći da rezultati u učenju budu bolji, da dete bude uspešnije u školskim postignućima, da se pojedini problemi prevaziđu, otklone…

Terapijske programe predlaže logoped prema individualnim potrebama.

Razvojna diskalkulija

Diskalkulija je usporeno i otežano sticanje matematičkih znanja, što podrazumeva sa su sposobnosti računanja ispod očekivanog nivoa u odnosu na uzrast deteta, intelektualnih sposobnosti i školovanje.

Kako prepoznati razvojnu diskalkuliju?

• dete otežano izvodi računske radnje pogotovo ako se ove vrše sa većim brojevima i u okviru složenih matematičkih operacija
• moguće su greške prilikom matematičke manipulacije i sa dva manja broja
• teže rešavanje tekstualnih zadataka
• ne prepoznavanje matematičkih simbola
• nemogućnost da se tablica množenja nauči na zadovoljavajući način
• znaju da napišu brojeve u nizu, ali im često zamenjuju mesto (broj 14 pišu kao broj 41 ili broj 13 pišu kao broj 31)

Da li moje dete ima komunikativne i govorne smetetnje?

Ukoliko govor i jezik Vašeg deteta odstupaju u odnosu na razvojnu normu i poprima odlike poremećaja govora i jezika, bez odlaganja se javite LOGOPEDU.
Ako Vam se možda učini da je dete još malo ili da ima vremena da progovori do 3 godine, ipak nemojte odlagati posetu logopedu koji će najbolje znati da proceni govorno – jezički status Vašeg mališana.
Važno je znati da je upravo period kada dete u najvećoj mogućoj meri usvaja nove informacije upravo period do treće godine. Tada je uspešnost terapije u mnogome veća, nego li se sa njom krene kasnije.

Razvojne norme

Razvojnim normama se orjentišemo u smeru normalnog psihomotornog razvoja. Važno je znati da te norme nisu strogi pokazatelj nečijeg trenutnog stanja niti da je to nešto što svako dete mora da postigne u određenom uzrastu. To je statistički prosek uzrasta na kojima očekujemo najkrupnije prekretnice u psihomortornom razvoju.

Norme podrazumevaju i normalna odstupanja od tog statističkog proseka u smislu normalnih individualnih razlika u razvoju motorike, govora, inteligencije, socioemocionalnog razvoja. Naravno u obzir treba uzeti i razlike između dečaka i devojčica, normalne razlike između dece koja rastu u različitim socijalno - kulturnim sredinama.

Psihički razvoj počinje odmah po rođenju.

Za porcenu razvoja kod dece vršimo procenu motorike, perceptivnih sposobnosti, intelektualnih sposobnosti, govornih sposobnosti i socijalno emocionalni razvoj.